Ohrid i njegove znamenitosti

Došao je i taj dan, dan kada sam ostvario svoju dugogodišnju želju da posetim ovaj magičan grad u Makedoniji. Sve je počelo još iz davno snimljenog filma „Karaula“ u kome se glavni lik i vojnik Paunović sa svojim drugarom Siriševićem bore protiv zaraćenih strana tj. Albanije i Jugoslavije. Gledao sam i uživao u onoj prelepoj melodiji koja je korišćena u filmu pa sve na to i odlične kadrove snimatelja na celo Ohridsko jezero.

Prva novina koju sam uočio jeste spojena administrativna granica Srbije i Makedonije, sada više ne izlazimo na dva prelaza već svu papirologiju završavamo na jednom, ovo je odličan način da se izbegnu gužve koje su ovde česte, naročito u letnjim mesecima i sezoni godišnjih odmora. Prva usputna pauza je u blizini Kumanova na Lukoil pumpi, kako je noć bila, nisam imao pogled na put i okolinu sve do jutra kada smo se bližili Ohridu.

Stigli smo u Ohrid i proradilo je ono uzbuđenje koje sam nosio sa sobom, tako je to kada ulazite u neki grad kojeg ste dugo godina zamišljali. Nastavili smo dalje ohridskim ulicama sve do samog pristaništa gde smo pokušavali da ažuriramo Gugl mape i tako krenemo u obilazak samog grada.

Pri samom ulazu u Ohrid, zapazili smo i njegovog čuvara na brdu, čuvenu Samiolovu tvrđavu, te smo do nje došli koracima kroz stari grad, zanimljivo je i to da sve vreme idete uzbrdo i kroz uske uličice koje čine ovaj stari grad jedinstvenim, koliko ulica smo prošli pitao sam se i kada li će više kraj, ali kraja nije skoro bilo, te prvu lokaciju izabrasmo Amtifeatar u Ohridu. Antički teatar u Ohridu je drevni grčki teatar iz helenističkog razdoblja. Jedno od značajnijih novijih otkrića u ovom teatru su imena posetioca, urezana u sedišta – verovatno onih gostiju koji su imali pretplatu za predstave u teatru.Danas taj prostor služi za razne namene, ali najviše za predstave Ohridskog leta, tradicionalne međunarodne kulturne manifestacije.

Kako smo bili ograničeni vremenom, tražili smo na još neažuriranim mapama putanju do Samuilove tvrđave, tek kada smo prošli par stotina metara ugledali smo prodavca suvenira kako se polako sprema za ovaj dan, upitao nas je:

-Odakle ste

-Iz Srbije, tačnije Bora

-Jao Bor, pa šta urade sa onom devojčicom, da li su je našli

-Nisu, nadamo se da će je pronaći živu i zdravu

Kupili smo od njega par magneta sa fotografijama Ohrida i uputili ka Samoilovoj tvrđavi. Prvu lokaciju koju ugledasmo je Crkva Svetog Klimenta u kojoj nas je sačekao lokalni „prodavac magle“ koji je želeo da nam ispriča kratku priču o nastanku Crkve i to za neki bakšiš. Ja nisam pristao i nastavio sam laganim koracima da usnimim kadrove crkve dok je Jasmin sa zadovoljstvom čuo priču od dva minuta, i kad je trebao da mu da novac, ponudio mu je jedan evro hahahaha, ovaj je rekao ne hvala i rastali su se, izgleda da je očekivao barem 10 evra. Stižemo pred Samoilovu tvrđavu, kad malo morgen, sati su 8:30, a kapija se otvara u 9h, i šta ćemo, gde ćemo, ajde ponovo do Crkve Svetog Klimenta. U povratku sačekao nas je ispred ulaza u tvrđavu ostatak ekipe, dok su oni slušali vodiča, mi smo brzim koracima ušli u tvrđavu i iskoristili je dok nisu ušli ostali posetioci, imali smo vreme i za savršene fotografije a i za razgledanje, u suštini sve kontra od drugih smo išli, i nismo u nijednom trenutku pogrešili, ovako bi smo se gurali u redove i stepenice i gubili vreme.

Vreme je za krstarenje Ohridskim jezerom, ukrcali smo se u „Galeba“ i polako krenuli u plovidbu, kako smo mesta našli nažalost na samoj palubi, imali smo ogroman problem sa promajom, direktno smo bili izloženi vetru i hladnoći, i tu ušli u mini razgovor sa dvoje mladih iz Niša, razgovor se sveo upravo na ovaj problem promaje. Pravo uživanje je bilo krstariti i gledati svo to zelenilo sa okolnih brda i planina, a i naravno plavu vodu, mešavina te dve boje je ostala zarezana u mom srcu.

Posle nekih 40 minuta, kapetan broda je usporio i naišli smo na muzej kostiju gde smo imali pauzu od nekih 30 minuta, cena ulaza u ovaj muzej iznosila je 150 denara, bukvalno smo prvi od cele ekipe bili na trafici i kupili karte, te ponovo iskoristili vreme dok ostali nisu došli za fotografije i video zapise, a i naravo za šetnju ovim otvorenim muzejem. Zaliv kostiju – muzej na vodi koji prikazuje kako je izgledalo praistorijsko naselje sojenica između 1200. i 600. godine pre nove ere. Danas je muzej na otvorenom sa cenom ulaznice od 150denara ili 300 dinara. Za mene je neobičan ovakav muzej, ali da budem iskren, nisam nesto oduševljen bio. Nastavili smo dalje putem za manastir Sveti Naum.

Zaustavili kod pristaništa, i među prvima se iskrcali sa broda.

Manastir Svetog Nauma kod Ohrida je jedan od najznačajnijih manastira u Makedoniji.

Nalazi se u najjužnijem delu makedonskog dela ohridskog jezera, na granici sa Albanijom. U manastirskoj crkvi Svetog Nauma nalaze se mošti Svetog Nauma, učenika solunske braće svetih Ćirila i Metodija. Sveti Naum Ohridski je zajedno sa Svetim Klimentom Ohridskim širio hrišćanstvo na prostorima južnog Balkana, ponajviše oko Ohridskog jezera.

Manastir Svetog Nauma na razglednici iz 1934. godine
Manastir je osnovao sam Sveti Naum i sagrađen je 905, koji je oko 910. godine u njemu i sahranjen. Grob – mermerni sarkofag svetog Nauma se nalaze u desnom krilu crkve, u posebnom manjem prostoru. Prema legendi ako se nasloni glava na grob, čuje se bitje srca svetog Nauma. Mošti Sv. Nauma su pomogle kod nekih bolesnika da se iscele, pa zato manastir pohode i poklonici i bolesnici, tražeći leka od svetitelja. Taj manastir se u narodu zvao i Sv. Sium i Sv. Zauma, tj. „za um-a“ – zbog moći za lečenje duševnih bolesti. Postojalo je upečatljivo predanje o poslušnom medvedu, koji je orao sa volom vukući ralo. Naime po toj legendi („Ohridskoj“) jednom seljaku, koji je sa dva vola orao svoju njivu u blizini manastira, medved je ubio jednog vola u jarmu. Očajni seljak se klečeći jadao Bogu, i u jednom trenutku pre njim se pojavio Sv. Naum. Kada je čuo seljakovu jadikovku i sam se tu pred njim usrdno pomolio Bogu. Na kraju je rekao seljaku da ne tuguje, jer će opet doći medved – ali da mu pomogne. I zaista posle nekog vremena dođe isti onaj medved, provuče glavu kroz jaram i sa drugim volom je vukao ralo, dok nisu sve završili. Navodno je medved svake godine „služio“ kod tog seljaka. Na taj događaj je podsećala velika slika iznad ulaza, sa tom kompozicijom. A u manastiru je do početka 20. veka čuvan i veliki preparirani medved.

Posle polasatnog obilaska manastira izašli smo iz njega i uputili ka lokalnom restoranu Ostrovo gde smo popili tursku tj. domaću kafu, a kasnije i pokupovali ostatak suvenira od preostalog novca.

Sve u svemu, Ohrid i okolina su prelepi, ali potrebno je izdvojiti minimum dva dana za obilazak. Opet smatram da smo jedine osobe iz ekipe sa najvišim brojem koraka i pređenih kilometara utabali Ohridom i Sv. Naumom.