Ovaj logor u Nišu je svedok jednog od najmračnijih perioda novije svetske istorije
Koncentracioni logor u Nišu je svedok jednog od najmračnijih perioda novije svetske istorije – Drugog svetskog rata. U okupiranoj Srbiji i Evropi septembra 1941. godine otvoren je Koncentracioni logor (Anhaltеlager Nisch) u zgradi napuštenog vojnog magacina, pored železničke stanice pod nazivom „Crveni krst“. Nacisti su u logor zatvarali više kategorija zarobljenika, ne samo iz Niša, već i sa teritorije južne i jugoistočne Srbije. Okupatorski teror proživljavali su Jevreji, Romi, Srbi, pripadnici komunističkog, partizanskog i četničkog pokreta, kao i veliki broj žena i dece.
Uslovi za život u glavnoj logorskoj zgradi bili su krajnje nehumani-prostorije su bile mračne, bez grejanja zimi i ventilacije leti, a logoraši su spavali na tankim, slamnatim prostirkama na betonskom podu. Hrana je bila, kako opisuje jedan logoraš „nikad sit, uvek gladan“, odnosno jedva dovoljna za preživljavanje. Pored teških uslova i svakodnevnog zverskog mučenja zatvorenici su bili primorani i na težak fizički rad u logoru i van njega.
Procenjuje se da je za vreme okupacije u Logoru bilo zatvoreno više od 30.000 ljudi.
Od 1967. godine prostor nekadašnjeg Koncentracionionog logora pretvoren je u muzej posvećen svim žrtvama stradalim tokom Drugog svetskog rata.
Prvo masovno bekstvo iz logora u okupiranoj Evropi
Centralno mesto u istoriji Logora zauzima masovno bekstvo logoraša, 12. februara 1942. godine, koje je zabeleženo kao prvo veće bekstvo iz jednog nacističkog logora na području okupirane Evrope. Tog dana 105 logoraša uspelo je da probije ogradu od bodljikave žice i pobegne , a četrdeset dvoje je poginulo tokom bekstva. Ovaj događaj ubrzao je već pripremljen plan Nacista za masovno streljanje, tako da je 16. i 17. februara na Bubnju ubijeno preko hiljadu i petsto zatvorenika.