Šta nas samo putovanje uči o nama samima

Tokom ovog vremena ograničenog putovanja, sasvim je prirodno da bismo mogli biti malo više introspektivni. Mnogi od nas proživljavaju svoja putovanja kroz uspomene, fotografije, dnevnike ili uspomene koje smo poneli kući.

Lako sklapamo prijateljstva

Može biti teško steći nove prijatelje kao odrasli. Možemo biti postavljeni na naše načine, imamo određene rutine i navike. Potrebno je uložiti zajednički napor da idete na mesta i radite stvari na kojima ćete biti izloženi novim ljudima. Većina nas nema ugrađene mogućnosti za upoznavanje novih ljudi koje smo imali kao deca, a za nas koji živimo sami i radimo od kuće, izazov je još veći.

Ipak, ako sami krenete na put odjednom ćete možda otkriti da još uvek imate tu sposobnost iz detinjstva da sklapate prijateljstva i da ste zanimljivi drugim ljudima.

Marko je naučio da je veoma dobar u sklapanju novih prijatelja. Radovan je otkrio da sreće više ljudi kada putuje sam. Milica je saznala da je sama sebi najbolja prijateljica, dajući verodostojnost citatu Dejvida Mičela: „Putujte dovoljno daleko, upoznaćete sebe.

Šta nas samo putovanje uči o tome ko smo zaista ?

Daleko od porodice i prijatelja i uloga koje imamo u svakodnevnom životu, imamo priliku da otkrijemo – ili ponovo otkrijemo – svoje pravo ja.

Putujući sam, naučio sam da odvojim vreme da cenim stvari koje su mi zanimljive i lepe. To što ne moram da brinem o tome da li su svačije potrebe zadovoljene, oslobađa me da radim ono što zaista želim i da idem gde god želim. U stanju sam da provedem ceo dan slušajući kako slapovi vode proizvode svoje zvukove, dok kada putujem sa drugima, uvek se brinem da će im dosaditi moja ‘tura’.

Možemo da se nosimo sa svime što nam se nađe na putu

Ono što nas samo putovanje uči na najdublji način je da možemo da se nosimo sa svime što nam život i putovanje iznesu. Sami, nemate na koga da se oslanjate osim na sebe – sve je na vama. I kada se postavimo u tu situaciju, zaista otkrivamo od čega smo napravljeni.

Jači smo nego što mislimo

Dragana je naučila da sam „sposobnija da rešim neočekivane probleme nego što sam mislila“. Aleksandra je otkrila da je „pametnija, sposobnija i hladnija nego što sebi pripisujem zasluge“, a Кatarina je naučila „da sam ja veoma sposobna i simpatična osoba“. Samostalno putovanje naučilo je Anu da je „mnogo jača i sposobnija nego što sebi pripisujem zasluge“.

Jelena je podelila ono što je naučila o sebi kroz solo putovanja. „Imam avanturistički duh, srce lutalice, volim međukulturna iskustva, učenje, kao i postizanje ličnog i duhovnog rasta – i neizmerno uživam u miru i slobodi koje omogućavaju solo putovanja.

Mi cenimo samoću

Ne putuju svi sami po svom izboru i ne uživaju svi da provode mnogo vremena sami. Ali za one koji to čine, samoća koju može ponuditi samo putovanje je divna. A neki ljudi shvate da zaista cene vreme usamljenosti tek nakon što sami istraže svet.

Dušanka je otkrila „da volim samoću i da je sasvim u redu voleti je“. Tina je otkrila da „uživam u vremenu sa sobom više nego što znam. Petra kaže da nas samo putovanje uči da „Sama nije prljava reč. To je bilo jedno od najvećih transformacionih iskustava u mom životu.”

A, ja Ivan Tanikić „Naučio sam da zaista volim svoje društvo i potpuno uživam da putujem sam. A pesma koja me može opisati je od Nenada Manojlovića – Ja sam putnik zalutali.