Kako su me spopadali Romi na obali Neretve

Dolaskom u Mostar i obilaskom starog dela grada, plan je bio da napravim najbolju fotografiju sa pogledom na Stari most, a koja bi mi ujedno bila i uspomena na još jedan ostvareni san. Šetajući se starim gradom pored izloženih suvenira, uhvatio sam neki sokak i ušao dublje u njega da bi me posle nekoliko minuta od one gužve turista odveo na jednu stranu Neretve koja gleda direktno na Stari most i drugu obalu gde masa ljudi pokušava da uhvati sebe u kadru prelepe građevine visoke 25 metara.

Polako silazim niz strmu stazu i na par metara od mene ugledam mlade Rome koji su rešili da se osveže od ove hercegovačke vrućine.

Prilazi jedan od njih i javlja mi se na engleskom jeziku, rekao je nešto u fazonu kao dobar dan, takođe sam im se javio na engleskom, ali ubrzo prebacio priču na naš jezik i napravio veliku grešku. Ta greška me je koštala time što sam im dao povoda da me zapitkuju, i ono najgore, traže novac od mene…

Ne prođe nekoliko sekundi od susreta, eto jedan od njih izgovori „daj neku marku“ na šta sam odgovorio da nemam, ali da me ne bi maler bio, dao sam svakom od njih po nekoliko desetina feninga što mi je ostalo od kupovine, sve u svemu vrednost istih je oko 200 dinara. Misleći da sam time rešio problem i skinuo ih sa svoje grbače, kad ono eto njih opet i tako u krug, „daj neku marku“ ja „ne dam“…

U jednom trenutku prešlo je sve moje granice, pa sam se predstavio da sam Rumun i tako pričao na vlaškom jeziku, ubrzo nakon vlaškog, lupao sam gluposti da sam Poljak pa tako pričao izmišljenim jezikom sve u cilju da se sklone od mene, ko zna šta može da im padne na pamet, na primer da mi bace ranac sa svim dokumentima i stvarima u zelenu i veoma hladnu Neretvu ?

Sve je to tako teklo, dok nisam skinuo masku ozbiljnosti, i počeo da se glupiram sa njima, dao sam im daljinac od telefona i svako bi škljocnuo i slikao nas, posle toga sam ih terao da se igraju „prozivke“ tako što će svako skočiti na svoj način u Neretvu a ovaj drugi morao bi da ponovi, a ako ne uspe, bacili bi ga svi u reku, na kraju sam ih ubedio da se slikamo svi zajedno ispod Starog mosta i time bih završio sa svojim ciljem oko fotografije.

Inače ovi mladići nisu nikakvu štetu napravili, i zahvalan sam im što su bili deo moje moto avanture „Srcem kroz Bosnu i Hercegovinu“.

Šta da napišem, sve je to deo života i jednog neobičnog iskustva, došli ste da posetite određeno mesto i sve teče po planu kojeg ste zacratli, na trenutak vam se učini kao da ste u raju bez ikakvih problema. A onda se začas promeni situacija i plan postane noćna mora, nema vremena za razmišljanje i procene.