Pre nego što sam trebao stići u Krupu, obišao sam jedno prelepo vrelo zelene reke, tačnije izvor reke Krušnice, o kakvom vrelu je reč možete pročitati ovde.

Prvi susret sa ovim prelepim i autentičnim bh. gradom jeste bio zanimljiv, razlikovao se od ostalih koje sam na ovom putešestviju posetio. Smešten je tako nekako da vas vraća u srednji vek, tako barem meni miriše ovo mesto, iako nema puno stanovnika može se pohvaliti tvrđavom koja krasi i mirno čuva grad. Parking sam našao bukvalno odmah pored nekog frizerskog salona koji je u podnožju tvrđave. Zaključao auto i polako koračao sa rancem na leđima ka prvoj stazi koju sam ugledao, tek na kraju sam shvatio da postoji i druga staza.

Tvrđava Pset svoje srednjovekovne bedeme digla je u dolini Une i Krušnice, u centru grada Bosanska Krupa, na lokaciji koja je prepuna prirodnih lepota. Prema legendi ovu tvrđavu sazidala je devojka Krupana u 13. veku.

Kroz svoju istoriju Stari grad je pretrpeo mnogobrojna rušenja, ali je uspeo sačuvati glavne konture prvobitnog izgleda. Može se pohvaliti autentičnim gotičkim zidovima. Tvrđava pod nazivom Mali pset predstavljala je važnu vojno – odbrambenu ulogu između Istoka i Zapada. Sa same tvrđave se pruža fascinantan pogled na grad.

Važna stvar vezana za čuvara Bosanske Krupe je taj da je cela ZAPUŠTENA što me je totalno razočaralo i umanjilo doživljaj. Malih je dimenzija tako da za 10 minuta ste je obišli uzduž i popreko ali džaba ako morate još duplo toliko vremena potrošiti fokusirajući se na korak pred vama jer nikad se ne zna da li će vas neka zmija ćapiti za nogu.