„Mala Švajcarska“ na dva točka
Prošlo je dve godine od kada sam poslednji put prošao putem Bor-Gornjane, ono što mi je ostalo u sećanju je prelepa priroda i pogled koji puca na tri naše planine, prosto ne znaš koja od njih je lepša.
Tako sam odlučio da jedno popodne izdvojim vrmena i oslobodim se svih briga i problema, makar na par sati. Dok sam vozio ka Boru, razmišljao sam se između dve opcije, prva je da odem do Žagubice, a druga do Gornjana, izbor je bio težak, zapravo sam skrenuo kod brestovačkog mosta i pošao putem ka Žagubici, da bih se posle par kilometara vratio i ipak otišao za Gornjane, u sebi razmišljam( šta ćeš u Žagubici, bio si stoput, idi tamo gde si retko prolazio…) I tako na kraju i bi, samo sam prošao kroz grad i krenuo onim naopakim putem za Krivelj, zašto naopak ? zato što mi je motor početkom juna meseca otkazao na tom putu, a kvar je bio ozbiljan, toliko da nisam mogao da zaverglam mašinu jer je cela bila ispunjena gorivom.
Spuštajući se ka Krivelju, ne mogu a da ne napišem koliko je rudnik proširen, i sada je doslovno stigao do samog sela, vozeći se krivudavim, prljavim i prašnjavim drumom, odjednom u vazduhu osetim miris teških metala, podsećalo me je na svež var, ta neprijatnost me je pratila skoro do samog izlaska iz zone rudnika, da bi otprilike kod raskrsnice za Stol nestala, jer je rudnik iza mene, a ispred obronci planine Veliki Krš. Inače nisam napisao da je cela deonica puta užasna, asfalt je praistorijski a i rupe su na svakom metru, automobilom ovde ne bih prošao sigurno.
Spuštajući se nizbrdicom motorom, sa moje leve strane puca vidik na Veliki Krš, tu me preplanuju lepe emocije, govorim sebi koliko je naša Srbija lepa, ma šta lepa, prelepa ! Skrećem pogled na sve strane, i ne znam gde više da gledam od prizora, livade, planine, kućice u daljini su prave čari ovoga kraja.
Takođe čega se još sećam od prethodne vožnje je i jedan spomenik pored koga sam tada stao i osvežio se hladnom vodom, isto sam uradio i ovaj put. Spomenik izginulim slovenačkim inženjerima-graditeljima HE „Đerdap I“ u avionskoj nesreći 1967
Dalje sam nastavio putem ka Vlaolu, Jasikovi, Leskovu, Debelom Lugu i na kraju Majdanpeku, ono što još nisam posetio u Majdanpeku je Rajkova pećina i jezero Veliki Zaton, tako da su i ove dve lokacije dobile prostora u mom srcu.
