Stazama Petruških monaha – Manastir Namasija – Isposnica – Drevni grad Petrus
Malо ljudi zna da na samо dvadesetak kilоmetara оd Paraćina pоstоji kulturnо-istоrijskо nasleđe starо оkо 700 gоdina. I da, zaista deluje neverоvatnо ali Petruška оblast kоja se оslanja na selо Zabrega, na svоjоj pоvršini оd оkо 550 kvadratnih kilоmetara krije više desetina crkava, ispоsnica i utvrđenja. Meštani sela Zabrega kažu da jedna оd crkava i manastira datira iz periоda ranоg hrišćanstva.
Petruška oblast je tako nazvana jer se u ovoj oblasti nalazi stari grad Petrus, na vrhu jednog od brda iznad sela Zabrega, i u neposrednoj okolini se nalaze ostaci 6 manastira koji su nekada bili aktivni. Cela ova oblast se nalazi u prelepom kanjonu reke Crnice koja dalje otiče ka Paraćinu. Stari grad Petrus se nalazi na brdu iznad kanjona reke ali zato se manastiri nalaze u neposrednoj blizini ili na samoj obali reke. Od samog grada nije mnogo ostalo, poneki zid i Krstasta stena iz koje raste jedno drvo. Sa grada se pruza prelep pogled na okolinu i selo Zabregu. U okolini se nalaze: menastir Ognjena Marija Petruška, manastir Svetog Jovana Glavoseka, manastir Namasija, crkva Sveta Nedelja, crkva Sveti Đorđe i manastir Sveti Arhangeli.
Mi smo se odlučili da posetimo manastir Namasiju, stari grad Petrus i isposnicu ispod grada. Pošli smo u 8 časova ujutru i laganom vožnjom do skretanja kod mesta Davidovac gde ćemo voziti 30 minuta do Zabrege. Kada smo pošli kod nas u predelu Timoka je bila magla i oblačno vreme, čim smo prešli Čestobrodicu ni „traga ni glasa“ od oblaka, sunčano vreme da se ne može opisati, inače put je užasan, naprsline i kolotrazi od firme koja se bavi proizvodnjom cementa jednostavno ne dozvoljavaju veće brzine na putu prema Zabregi.
Manastir Namasija
Prvo mesto koje smo posetili je manastir Namasija do kojeg je lepo uređena staza zahvaljujući lokalnom udruženju kojem sam zaboravio ime, do njega nam je bilo potrebno oko 10-15 minuta šetnje. Inače sve vreme duva jak vetar. Manastir se nalazi u lepom okruženju, čak i teče reka pored koja je izuzetno bistra. Ušli smo u sam manastir kojem su vrata otvorena što je ogroman plus, te smo položili novac i uslikavali polako ceo teren. Pred kraj je naišao i lokalni ribolovac i završili smo turu ovog mesta. Sve u svemu zanimljiva lokacija, nije zabačena tako da i oni sa 0% kondicije mogu da obiđu a da se ne umore.
Drevni grad Petrus
Iako se za ovu avanturu nisam pripremio tj. nisam teren istražio detaljno na internetu, odrazilo se na naš put tako što smo promašili putanju i popeli se na vrh nekog brda, ja sam lepo rekao na jednoj raskrsnici koja ima put za pravo i levo ali Mađar je rekao „ma idemo tamo pravo“ iako smo trebali levo po nekoj mojoj orijentaciji koja se na kraju pokazala kao tačna, tako da smo izgubili nekih 30 minuta u traganju za ovim „gradom“. Kada smo stigli, gore posle 45 minuta hodanja, traganja, lutanja, ja sam barem ostao razočaran jer nije nikakva destinacija, totalno ništa nismo videli i nije zanimiljiva bila. Tako da to nisam ni fotografisao.
Isposnica pećina ispod grada Petrusa
Posle razočaravajućeg Petrusa, napokon nailazimo na pravu stazu i vidimo putokaz za isposnicu koju sam pored Namasije jedino video na internetu, i do te isposnice kreće prava avantura, klizav teren a ja bez opreme i to u letnjim patikama, skliznuo jednom i rekoh sebi „ma nije ništa, malo je klizavo“, skliznem drugi put i umalo da se sjurim u kanjon, inače staza je još jednom napominjem prava avanturistička, toliko je zanimljiva da je pred sam kraj nekih 100 metara zavezan konopac i njime morate se popeti kako bi videli isposnicu. Inače poneo sam jaknu i ona mi je otežavala penjanje, pa sam je ostavio na sred puta u granje jer mi pravi problem, jednom rukom trebam jaknu na ramenu da držim a drugom da se penjem pa to i nije baš lako. Stižemo posle 20 minuta u isposnici i oduševili smo se kakva je ovo lokacija, ostavlja bez daha definitivno, tu smo pokušavali da napravimo neke fotografije koje sam ja posle malo uredio i dobio ovo:
Povratak sa isposnice
U povratku sa isposnice pratili smo pravu stazu i spustili u podnožje, gde će odjednom dolaziti najezda turista i preko 10-15 fotografa. Posle Zabrege uputili smo se u Paraćin po hranu i još neke sitnice i oko 15 časova vratili svojim domovima. U prevodu jedno celo radno vreme iskorišćeno maksimum za istraživanje, lutanje i vozikanje.
Lokacije na Google Mapama