Skoplje – prestonica kiča ili ne ?
Skriveno srce Balkana
Može se za Skoplje reći da je svašta i da je prestonica Kiča(posle projekta Skoplje 2014, kada je na kontroverzan način preuređen ceo centar grada), i da nije baš najlepši grad ovog dela Evrope, ali da je dosadan grad i da se u njemu ne može ništa videti, je apsolutna laž.
Skoplje
Posle posete kanjonu Matka, na red je došlo i na glavni grad Makedonije, Skoplje. Posle pola sata vožnje, ušli smo u grad, a kod Makedonskog narodnog pozorišta, smo i krenuli našu turu.
Sa vodičem Zoranom smo ubrzano krenuli ka muzeju Majke Tereze, koji se zatvarao, ubrzo posle našeg dolaska u Skoplje. Uz malo žurbe smo stigli do muzeja, gde smo obišli postavku, koja sadrži i kopiju njene nobelove
nagrade za mir, ličnu molitvu koju je ona napisala i mnoge druge lične stvari. Posle jedine grupne aktivnosti u Skoplju, svi iz grupe su krenuli na svoju stranu, a nas dvojica krećemo ka Skopskom Kaletu. Međutim kako nas je vreme poslužilo u kanjonu Matka, tako je u Skoplju reklo, hvala dosta je bilo, te nas je bukvalno ispod tvrđave
uhvatio jak pljusak, pa smo rešili da se spustimo i sakrijemo ispod nastrešnica kućica starog grada.
Kada je kiša konačno stala rešili smo da se prošetamo novim delom, rekonstruisanim u kontroverznom projektu Skoplje 2014, kada je rekonstruisan ceo centar grada. Ovim projektom manje više sve zgrade izgledaju kičasto, pojedine deluju kao da su iz antičke
Grčke, a pojedine se ne bi izdvajale iz samog centra Pariza. A u samom centru, spomenik Aleksandru Velikom, grandiozna skulptura 22 metara visoka dominira centrom grada. A uz samu ulicu niz, nalazi se i kopija Trijumfalne kapije, Kapija Makedonije, koja izšarana reljefima i motivima
iz Makedonske istorije. Bez obzira na kontroverznu istoriju centra, po meni on je apsolutno prelep.
A, kada smo već kod spomenika i skulptura, Skoplje ih je prepuno, gotovo na svakom ćošku se nalazi po neka, od malih do grandioznih i monumentalnih.
Kada se kiša malo smanjila, mi smo rešili da konačno obiđemo Kale i stari grad, ali gle čuda, kako smo prešli stari ili Dušanov most kiša je opet krenula, te smo se zavukli u prvi lokal da večeramo jer bukvalno nismo pojeli ništa od prethodog dana. Sreću smo rešili da okušamo još jednom i barem da prošetamo kroz stari grad.
Iako smo se ponadali da kiša ovaj put neće da pljušti, ipak nas je ponovo zeznula i krenula da pada, ali smo rešili da ipak prošetamo barem sat vremena staru čaršiju. Po mom mišljenju najlepši deo Skoplja. Starim gradom dominira osmanska arhitektura, a tu se nalaze nekoliko dzamija, dve crkve, tursko kupatilo, kao i nekoliko hanova.
Posle par krugova, kroz čarobne sokake starog grada ipak smo morali da prekinemo naš obilazak kako zbog kiše tako i zbog činjenice da se približava vreme polaska, morali smo da pređemo stari most i vratimo se ka narodnom pozorištu, gde smo se našli sa ostatkom grupe, i polako krenuli ka Srbiji.
Mi ćemo se Makedoniji i Skoplju svakako vratiti, i previše toga je ostalo neposećeno, a do naše sledeće avanture, čitajte naše putopise, i stvorite neku vašu avanturu.
