Sokobanjski avanturizam – Šta posetiti van Sokobanje ?
Sokobanja Sokograd – Dođeš star, odeš mlad – stihove koji najbolje opisuju Sokobanju napisao je poznati Branislav Nušić, koji je bio čest gost u Sokobanji još davne 1802. godine. Ako želite da podmladite svoje telo i okrepite svoj duh uz blagotvorno dejstvo termomineralnih voda i vazduha koji je prepun kiseonikom i negativnim jonima, ova čuvena destinacija se mora naći na vrhu vaše odmor liste. Sokobanja je veoma sadržajno turističko odredište i pruža brojne mogućnosti za odmor, tako da podjednako privlači i porodične ljude i pojedince koji tragaju za avanturom i uzbuđenjem.
- Vrelo Moravice
Ako krenete prema Knjaževcu, na istoku sokobanjske kotline, naići će te na skretanje za selo Vrelo. Prođete kroz selo Vrelo i pored crkve Svetog Ilije, u produžetku puta, oko dvesta metara, stižete do izvora reke Moravice. Ceo put je obeležen tako da nećete zalutati.
Reka Moravica je dugačka 60,4 kilometara, desna je pritoka južne Morave. Izvor reke se nalazi ispod planine Device, razlivenog je toka i potiče od mnoštva dubinskih izvora. Na samom izvoru postoji kaptaža i voda, s obzirom da je izuzetno čista, koristi se za piće.
Kada je vodostaj visok u izvor se ulivaju nekoliko pleninskih potoka, a jedan izvire iz pećine udaljene 200 metara, uzvodno od izvora. Pećina je ustvari jama koja ima dva otvora, jedan horizontalni i drugi vertikalni, plafonski. Do pećine vodi obeležena staza. Sam ulaz je nepristupačan i spuštanje u jamu nije preporučljivo, ukoliko niste vešti i opremljeni.
Kratko smo se zadržali, međutim nismo bili očarani izgledom tako da smo se uputili ka Markovoj pećini.
- 2. Markova pećina
Na samo par stotina metara od izvora Moravice, šumskom stazom može se stići do ove pećine čudnovatog izgleda. Markova pećina koja je po predanju Marku Kraljeviću i njegovom Šarcu služila kao sklonište. Istraživanja Zvonimira Kaluđerovića iz SANU sa grupom studenata Beogradskog univerziteta i radnicima rudnika Soko, dokazuju da je u ovoj pećini živeo pračovek. Nažalost, tragovi su nestali, a pećina nije uređena za turistička razgledanja mada se može baciti pogled na glavnu dvoranu koja je otvorena ka nebu.
Sama pećina spolja izgleda zanimljivo, ali čim se popnete i uđete u nju, tada počinje avantura. Pećina je uska i veoma klizava, tako da smo bili na oprezu, ali ono što ćete ugledati samo par metara od ulaza je jama odnosno dvorana do koje se drugačije ne može stići sem sa dobrom opremom i to da se spuštate sa samog vrha pećine do te dubine, mene ta jama podseća na tamnicu neku, deli vas samo par metara da izađete iz jame i spasite svoj žitvot, a zapravo kada bi pokušali shvatili bi da to ne možete učiniti jer je previše strmo i klizavo, a tu je i otvoreno nebo, tako da zatvorenik ima koliko toliko prodor sunčevih zraka u tamnici.
U povratku nas je zahvatio grad, ali uspeli smo da mu pobegnemo.
- 3. Vodopad Ripaljka
Kako izgleda Ripaljka u zaleđenom stanju pogledajte ovde.
Ako hoćete vodopad „Ripaljku“ da posetite kolima, krenuće te prema bolnici Ozren, lepim asvaltiranim putem i na jednom velikom skretanju ulevo, produžite pravo. Na putokazu piše „Grudna bolnica Ozren“. Pratite taj put i posle dva kilometra stižete na veliki bolnički parking. Odmah pored parkinga, spušta se makadam put, nastavite tim putem, naravno, pešice i stižete do vodopada Ripaljka, prosečno vreme od parkinga do Ripaljke je 10 minuta.
Naziv „Ripaljka“ je dobila po narodnom izrazu za skakanje-ripanje, voda ripa. Vodopad je zaštićen 1948 godine kao prirodno blago a sastoji se od većeg broja kaskada ukupne dužine 40 metara. Glavni vodopad – Velika Ripaljka, visok je između 11. I 14. metara, u zavisnosti od količine vode. Najveci je kada se tope snegovi, a najmanji u septembru i oktobru . Vodopad nastaja na reci Gradašnici čije se ime pominje još u turskim spisima.
Kao treću destinaciju za ovaj dan u Sokobanji posvetili smo Ripaljki, o vodopadu nemam šta da dodam sem da ga posetite i uživate u prirodi planine Ozren.
