Grad kome ću se uvek vraćati – Sarajevo, BiH
Duh starog grada, gostoprimljivi ljudi, okruženo četiri planinama, multietničko stanovništvo, da reč je o Sarajevu. Na trenutak sam se vratio u prošlost i osetio vibraciju kakvu nikada do sada nisam.
- Sjajno polazište
Grad je stacioniran u srcu Jugoistočne Evrope i idealna je polazna tačka za obilazak čitavog regiona. Suncem okupan Mostar nalazi se na oko 126 km južno od Sarajeva, čiji glavni simbol – Stari most je pod zaštitom UNESCO-a. Treba pomenuti i nezaobilazni i fascinantni Dubrovnik, živi priobalni muzej i jedan od bisera Hrvatskog turizma, koji se nalazi na 246 km od Sarajeva. Treba pomenuti i da je razdaljina od Beograda do Sarajeva nešto manja od 300 km.
- Fascinantna istorija grada
Sarajevo predstavlja savršen spoj između Evrope i Istoka. U njemu možete osetiti duh i uticaje vizantijskog i otomanskog carstva istoka kao i uticaje ugarskog, mletačkog i rimskog carstva. Zidine grada kriju mnoštvo fascinantnih priča koje se prepričavaju decenijama i vekovima unazad i bude strahopoštovanje. Samo u poslednjih 100 godina grad je promenio 6 država i svedok je najduže opsede jednog grada u modernoj istoriji.
- Zanimljiva kulturalna i verska raznolikost
Bogata istorija grada, kao i vekovno graničenje dva velika carstva, dovelo je do mešanja dve vere, zbog čega Sarajevo predstavlja neobičan spoj dve kulture Istoka i Zapada koje se na mnogo načina idealno uklapaju u celinu. Desetominutna šetnja gradom je dovoljno da vidite najznačajnija verska izdanja triju monoteističkih religija sveta (pravoslavnu i katoličku crkvu, sinagogu i džamiju).
- Idealna površine
Grad je dovoljno prostran da ga ne možete upoznati za jedan dan, ali opet savršeno kompaktan da ga pešice možete celog istražiti. Posebnu čar predstavlja šetnja kroz uske ulice Starog grada, čije impozantne fasade sa unikatnim reljefima ostavljaju ljude bez daha. Arhitektura grada predstavlja prelepu mešavinu stilova Evrope i Istoka koji mu oba, na svoj način daju poseban sjaj.
- Za svačiji džep / Pristupačan
Sarajevo se nalazi na samom vrhu liste evropskih glavnih gradova gde za prisupačan novac, možete osetiti neverovtan duh grada koji posetiocima uvek širi ruke dobrodošlice.
Odnos cene i kvaliteta su iznad svačijih očekivanja.
- Umirujući ritam grada
Svaki grad ima specifičan i jedinstven ritam, a u Sarajevu je on lagodan i hedonistički. Stanovnici satima uživaju u baštama kafića i druže se, a ovu naviku vrlo brzo usvoji i svaki novi posetilac koji oduševljeno uživa u svim tradicionalnim specijalitetima i đakonijama koje nigde na svetu nemaju takav ukus kao u ovom gradu.
- Nesvakidašnja priroda i veličanstveni predeli
Ako ste ljubitelji netaknute prirode , ovo je pravo mesto za vas. Čuvena reka Miljacka i dobro poznate planine Jahorina i Bjelašnica čine pravi ukras ovog grada. Na kraju Sarajeva vas očekuju i prostranstva kanjona Gornje Drine, nesvakidašnja priroda i zelene površine, koje iz celog sveta privlače veliki broj avanturista.
- Mirna i bezbedna destinacija
Uprkos vidljivim tragovima ratnog razaranja, Sarajevo se danas smatra jednim od najbezbednijih gradova u Evropi, ali je preporuka da se u kasnim satima držite osvetljenih ulica zbog ličnog osećaja sigurnosti.
Jutra u Sarajevu tradicionalno počinju kafom u Baščaršiji, koja nigde nema takav ukus kao u ovom gradu. Takođe iz grada ne smete otići ukoliko niste probali čuveni burek, koji prema pisanju britanskog “Gardijana”, predstavlja najpopularniju uličnu hranu na Balkanu.
- Topao i gostoljubiv narod
Ono što je najveće bogatstvo Sarajeva jesu njegovi žitelji – toplii i gostoljubivi, u čijem društvu ćete se osećati kao kod svoje kuće. Jednom kada doživite ovaj grad, vratićete mu se ponovo i nemojte se iznenaditi ukoliko u Sarajevo dođete kao turista, a iz njega odete kao Sarajlija.
Izvor: Jelena Lečić
Prošlo je dosta vremena kako nisam putovao negde, ova zima i nestabilno vreme koje se menja iz dana u dan jednostavno ne daju prostora za neko putovanje. Jednog dana na poslu odlučio sam da pogledam mapu Bosne i Hercegovine i vidim kakve prirodne lepote krije i kažem sebi „Nisi nikada izašao iz Srbije, šta čekaš ?“, i tako mi padne luda ideja da posetim Sarajevo bez ikakvog planiranja, samo natočih gorivo i krenuh putem ka evropskom Jerusalimu.
Put je trajao više od 7 sati, i prelazio sam preko Kraljeva, Čačka, Užica, Mokre Gore i posle na granicama Srbije i Srpske. Pa put je dalje vodio preko Višegrada, Dobruna, Rogatice i Romanije. U povratku sam svratio u Višegrad i posetio čuveni most na Drini ćuprija o kome je naš jedini nobelovac Ivo Andrić dobio nagradu za taj roman.
Laganim putem do Višegrada smenjivali su se bezbroj tunela od kojih su dosta njih sa „prozorima“ gde se može gledati Drina dok se vozi, takve tunele barem kod nas nisam susretao.
Čim sam prošao Višegrad i ulazio u Bosnu, polako se beli pokrivač pojavljivao i postao sve veći naročito na Romaniji.
Sarajevo
I eto me na par kilometara od glavnog grada, prelazim preko omanje rečice i šokirao se kada sam video ime te rečice, a ime joj je Miljacka, nisam očekivao da je toliko mala iako u Sarajevu deluje kao da je velika jer je pregrađena i odaje utisak da je veća u odnosu na njeno pravo stanje, ali prava istina se krije na ulazu u Sarajevo. Prvo što sam ugledao je žutu zgradu tj. gradsku Vijećnicu, šetajući Sarajevom upoznajem se sa kratkom istorijom grada. Šetajući dalje, nastavlja se niz od nekoliko mostova od kojih je najpoznatiji Latinski most gde je davno 1914 godine jedan od povoda za Prvi Svetski rat izbio ovde kada je mladi član udruženja Mlada Bosna ubio austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda i zapravo započeo rat.
Vrelo Bosne
Na pola sata vožnje od Sarajeva nastavili smo putem ka planini Igman gde u podnožju izvire reka Bosna po čemu je zapravo država i dobila svoje ime. Kada sam stigao na odredište, ostao sam i bez daha na ovu prirodnu lepotu, nekoliko mostova, uređeno šetalište i ambijent ne ostavlja ni jednog putnika namernika ravnodušnim, barem nije mene jer je opšte poznato da sam ljubitelj vode, vodopada, vrela, uglavnom sve što teče…
Na vrelu zadržao sam se nekih sat vremena, tu sam sreo i lokalnog fotografa koji pravi fotke po ceni od dve marke ako se dobro sećam, pošto se i sam bavim istim nisam imao potrebe plaćati nekoga drugog. Uspeo sam da napravim par fotografija i ubrzo se vraćam gradu.
Povratak u Sarajevo
U povratku rešio sam da se prepustim sebi i krenem u obilazak grada, prvo što sam uradio je otišao na čuvene sarajevske ćevape jer sam bio toliko gladan da se ne može opisati. I nastaje prvi problem a to je prelazak sa dinara u marke, porcija ćevapa je oko 8 maraka bilo što u prevodu dođe malo jače od 4 evra. Kako uz hranu da ne bude neko piće ? poručio sam sarajevsko pivo, moram priznati nije ništa specijalno bilo, pivo ko pivo. Posle hrane prošetao sam čuvenom Baščaršijom gde sam se u par navrata i izgubio. Krećemo obilazak pravoslavne crkve, starog tržnog centra Tašlihana, džamije, katedrale…
Suveniri i jedna neprijatna situacija
Razmenio sam evre u markama i ono što ciljam su suveniri, pazario sam magnet za frižider, otvarač za pivo i jednu pikslu. Taj izbor koji suvenir da kupim je trajao oko sat vremena jer su svi bili lepi na svoj način. Sa suvenira opet smo se bacili na hranu, ovoga puta na burek odnosno pitu, taman da uđemo u burekdžinicu nailazi neka lutalica i direkt u drugara „Oš mi kupit burek“ zajedno smo ostali šokirani i odgovorili „hoćemo naravno“ i tu čekamo da nam da novac kako bi mu kupili, prolazi već 15 sekundi kako se gledamo u oči i ćutimo a ovaj još pare ne daje, i posle nekog vremena shvatimo da ustvari želi da mu mi kupimo od svojih para, zamislite da se i vama dogodi ovako nešto i kako bi vi reagovali ? Napomena ! u normalnom odelu je bio, bez pocepanih stvari i slično, zdrav i prav, nije ni nalik prosjaku, jednostavno peca druge pa ko se uhvati on plaća. Naravno nismo mu kupili burek. Da je već u pitanju neko od prosjaka onda bi priča bila drugačija.
Sebilj česma – ako se ne slikaš ovde onda nisi ni bio u Sarajevu
Centar Baščaršije je ova česma ispred koje turisti prave fotografije, pa tako smo i mi. Nismo se nešto mnogo zadržali na istoj ali tradicija se nastavila da fotografišem druge, izgleda da mi je ovo negde zapisano.
Višegrad
I u povratku posetili smo Andrić grad koji po meni nije ništa posebno samo neke zgradurine koje kao predstavljaju 20 vek i kako se u njemu živelo, jednostavno me nije privuklo i odmah sam otišao do mosta Mehmed Paše Sokolovića gde pravim fotografiju i završavam dan sa pređenih 900 kilometara. O ovom mostu sam morao da čitam lektiru u srednjoj školi, a samo par godina kasnije i posećujem taj čuveni most na Drini, šteta što je mrak bio pa nisam ugledao pod svetlom dana, ali eto povoda da se opet vratim nekog narednog puta.
