Vodopad Lisine – mesto gde caruje priroda
Vodopad Lisine se nekada smatrao najvišim u Srbiji dok na Staroj planini nisu otkriveni novi slapovi devedesetih. Ipak, ova slikovita lepota zaslužuje pažnju i posetu. Ovde voda reke Veliko Vrelo, koja izvire podno Sokolice, jednog od vrhova Beljanice, pada sa visine preko 20m pre nego što napuni plitak bazen u obliku amfiteatra koji se naziva jezerom Zeleni vir i duboko je 5m. Od jezera voda odlazi nizvodno. Sama količina vode koja se stropoštava niz bigrene kaskade varira od nekih 120~130l u sekundi, a u vreme velikog vodostaja, ta količina doseže i do 10m³. Nigde nije sa sigurnošću navedeno koliko je vodopad tačno visok, nekad se govori i o čitavih 25m, ali u svakom slučaju se svi slažu da visina nije manja od 20m. Primetićete da je voda kristalno jasna, a ako pratite reku, naići ćete na mnoge kaskade, mali most koji je sačinio čovek, kao i stare mlinove koji su nekada mleli žito, valjaonice sukna, a sve pretvoreno u restorane u kojima se služi sveže ulovljena pastrmka.
Do Lisina se dolazi preko Despotovca i to iz pravca Žagubice ili iz pravca Ćuprije, a postoji i zahtevniji put koji smo mi izabrali a to je preko sela Zlot i Lazarevog kanjona i za ovaj put vam je potreban terenac jer je put veoma loš.
Polazak je bio u 7:30 časova a dolazak u 11 časova. Prolazimo kroz centar sela Zlot i nastavljamo putem ka Zlotskim pećinama gde ćemo krenuti u veliki uspon do glavnog vidikovca Lazarevog kanjona.
Kako se celim putem truckamo u susret nam dolaze dve mlade osobe u automobilu kategorije MiniVan na šta smo se šokirali kada smo ugledali gde su prošli jer put ne može da se opiše, sve su stene na putu i ogromno kamenje tako da je to idealna kombinacija da razbiju karter i posle eto zanimacije. Zaustavili su se pored nas i pitali koliko još ima do Lazarevog kanjona, mi smo im objasnili da je put jako loš i da idu u rizik, međutim oni su nastavili ka svom cilju.
Posle dva sata vožnje zastajemo i pravimo pauzu od 10 minuta kako bi smo se osvežili i pojeli neku grickalicu, nailazimo na jednu raskrsnicu koja vodi ka Dubašnici i Borskom jezeru, međutim mi skrećemo levo i nastavljamo dalje do kanjona Krnje Jele, gde ćemo se spustiti i skrenuti levo ka jedinoj prašumi u Srbiji – Vinatovača( više o ovome klikom na link)
U Vinatovaču stižemo u 10 časova, tu smo se zadržali 10 minuta i nastavili dalje, na samo par stotina metara sa naše desne strane nalazimo na kuću „Srbija Šuma“, dok stižemo do cilja kroz guste šume Kučajskih planina, prolazimo pored mnogo izvora vode i zastajemo da se osvežimo u ukusu Kučajskih voda, bistrih kao suza a hladne kao Sibir.
Posle par sati vožnje kroz divljinu, šuma, kamenja, mnogobrojnih raskrsnica stižemo do našeg cilja, međutim od sada je počelo i da se naplaćuje ulaz u sam park Lisina što je sramotno i bahato od strane države, ulaz je koštao 100 dinara po osobi.
Nismo napravili kvalitetne fotografije jer je ovo najpopularniji vodopad u Srbiji tako da su uvek velike gužve, doduše možda nisu u tolikoj meri jer su granice otvorene pa su ljudi otišli na more, ali opet ne može dobra fotografija kada svako upada u kadar i nonstop se menjaju ljudi.
Još jedna mala avanturica je popeti se iznad vodopada i otići do Velikog vrela koji se nalazi 300 metara dalje, videćete ogromno kamenje kroz koje izvire reka.
Pri kraju smo zamezili u jedan od restorana kojem su cene ogromne, a sama usluga nije zadovoljila naše potrebe.
Zaključak:
Sve u svemu ovo je vodopad koji može svako da poseti jer je pristupačan, u neposrednoj blizini nalazi se i Resavska pećina i čuveni manastir Manasija-Resava, tako da Despotovački kraj je pravi biser na dlanu.