Ovo je najlepši i najčudniji vodopad u Srbiji.
Jedan od najlepših vodopada Srbije ne nalazi se na Staroj planini, već u srcu Južnog Kučaja! Reč je o vodopadu Prskalo. Iako je siromašan vodom, čak i u proleće, nikada ne presušuje. Visok je 15 metara. Koliko je nepristupačan govori nam da je najbliže naselje Resavica udaljeno 15 kilometara, i ako bi ste išli pešaka morali bi 15 kilometara u jednom smeru da isprepešačite, moguće je iznajmljivanje džipova, biciklom, motorom ili najbolje ako imate svoj terenac.
Pošto smo mi pošli iz pravca Timočke krajine, išli smo drugim i ređim putem a to je preko Straže, morate voziti 20 kilometara po asfaltu i po oštrim krivinama, ali jedno je sigurno a to je da smo ostali začuđeni da je u planini asfaltiran put, pretpostavljam da je zbog kamiona koji voze drva. U putu vidimo jedan crveni auto Beogradskih tablica ispred nas koji otvara prozor i pokazuje nam da stanemo, stali smo i pitali nas gde se ide za Prskalo, mi svi srećni što nismo jedini koji ide tim putem, pošto smo odgovorili da ne znamo i da smo se tamo i mi takođe zaputili, dogovorili smo se da mi budemo iza tih crvenih kola dok ne naiđemo na neku raskrsnicu, posle 10 minuta nailazi nam stari par automobilom iz pravca vodopada i zaustavljamo se na sred puta kako bi dobili dodatne informacije, vozač tog vozila što je išao iz pravca vodopada kaže nam da tim putem kojim ćemo mi posle ići da je toliko loš da ne prolaze ni džipovi, nama već pada mrak na oči jer jedini put posle ovoga je preko Resavice a to je 80kilometara u krug, međutim mi ga nismo poslušali jer šta ako je imao loše namere, da nas zastraši i slično u nadi da ne vidimo to čudo prirode, ali mi ne bismo bili Timočki avanturisti a da tako nešto ne poslušamo pa smo si krenuli dalje. .Kada prođemo tih 20 kilometara nailazimo u zaseok Brezovica koji je okružen čistinom i u daljini vidimo stoku koja uživa u ukusima trave Južnog Kučaja, zastali smo da se slikamo i kako već vreme odmiče nastavljamo ka vodopadu. Inače od samog odvajanja sa puta Zaječar-Paraćin nemate signala, tako da ako se nešto desi vama ili vozilu, ne znam šta da kažem…
I sada krećemo onim putem koji nam je čiča rekao da ne prolaze ni džipovi. U početku je stvarno bio loš ali nije toliko da ne može proći jedan terenac, i tako se mi truckamo nekih 10 kilometara u jednom pravcu do vodopada što je otprilike sat vremena vožnje, ovde nije bilo nikakvih zanimljivosti tako da prelazimo odmah kod vodopada.
Blizu vodopada smo, gledam gde da parkiram Vitaru, parkiram se, vadimo stvari i prolazimo reku, odlično je to što je vodopad odmah par desetina metara od puta tako da nije bilo gubljenja vremena da bi ga našli.
Prizor koji smo ugledali je neverovatan, ta lepota koju samo priroda može da napravi je čudo, prska na sve strane, izgleda kao kupa, koliko je tek visok… Inače ne znam kako je moguće da je toliko bila voda iako je leto počelo a vodopad važi za najsiromašniji. I tu su počele fotografije, međutim Pelići nisu stručni sa kamerom, tako da slike gde se ja nalazim nisu nešto sjajne ali nema veze, bitno da je vodopad viđen i uslikan. Voda je bila baš hladna, međutim odlučili smo i da se popnemo na sam vodopad tj. na vrh.
Kako smo kasno stigli oko 17h, odlučili smo da pođemo jer ne bi smo želeli da nas uhvati mrak u planini. Dolazimo do džipa i ubacujemo stvari, i odjednom čuje se neki zvuk motora iz šume. U daljini vidimo da je u pitanju Lada Niva i zaustavljaju se paralelno gde smo i parkirani, i počela je konverzacija(Odakle vi ovde, da li ste došli da lovite, u Boru nema nikakvih atrakcija zašto baš ovde ste došli…), ja mislim da su ovo lovočuvari koji patroliraju planinom. Kratko je trajao razgovor i sećamo se na kraju čim su pošli, vozač se okrenuo i pogledao nas belim sa osmehom na licu.
Vraćamo se polako sa vodopada, uključujemo na put Paraćin-Zaječar i kruziramo do kuće.
Zaključak
Vredi posetiti ovo čudo prirode jer je nesvakidašnje, u mom životu upisan je vodopad Prskalo i za sada zauzima poziciju broj 1. kao najlepši vodopad koje su moje oči ugledale.
17 jul. 2021