Sve je počelo iz osnovne škole tako što smo se družili i pevušili posmatrajući nepoznate predele naše lepe Srbije kroz prozor autobusa, ako na to dodam i đake iz drugih škola koje nismo poznavali, pa onda i prve simpatije na tim eksurzijama koje su se menjale svake godine, onda je to definitivno bio okidač da nastavim takav stil života i godinama kasnije. Prošla je decenija od tog doba a ja i dalje čuvam sećanja na sav taj lepi i najsrećniji deo detinjstva. To je jedan od prvih razloga zašto treba putovati, pravljenje uspomena kojih ćete se sećati i za 20 godina. Lovac sam na vodopade, taj buk i čista bistra voda pomešana sa zelenilom u meni budi sva čula, zato se nemojte čuditi ako na ovom sajtu vidite članke posvećeni vodopadima, znate ko je krivac za to.

Živim u maloj sredini sa uskim i uobičajenim okvirom razmišljanja i ponašanja. Ima tu ljudi različitih profila, zanimanja i nivoa obrazovanja, ali u principu svi oni su oblikovani principima sredine u kojoj žive. Tek na retkima se mogu prepoznati bogatstvo duha, prefinjenost i kozmopolitizam. Razlika između prve i druge grupe ljudi je u samo jednoj stvari – ovi drugi su putovali i upoznali svet. Prava je muka izaći i biti autentičan u okruženju u kojem su svi isti.

Osnovnu školu završio sam u svom rodnom mestu a srednju u Beogradu, i to dve godine u Zemunu i dve godine na Novom Beogradu, krenuvši sa 15 godina u glavni grad bez pomoći ikoga, snalazio se sam od početka do kraja školovanja. To je bio i trenutak kada sam postao samostalan.

Od malena sam petljao sa računarima, pokušavajući da nađem oblast koja mi najviše odgovara i zadovoljila potrebe. Tako je krenulo iz osnovne škole kada smo poslali prvi e-mail drugoj osobi iz razreda i to najbrži iz celog razreda, pa sve do početka nekih osnovnih lekcija iz HTML-a gde sam takođe prvi završio i svoju “mini web stranicu” dok drugi još nisu ni program otvorili. Učestvovao sam na razna takmičenja iz informatike i pokazao sjajne rezultate, ona oblast koja mi je i dan danas zanimljiva je Web dizajn, međutim prilikom završetka osnovne škole nekako sam se udaljavao iz sveta računara da bih se posle par godina zaposlio na regionalnoj televiziji i opet vratio za ekranom.

Ako nikada niste putovali sami – pokušajte to barem jednom u životu. To je sjajan način da stupite u kontakt sa sobom i naučiti više o sebi bez uplitanja prijatelja, porodice ili partnera. Kada ste sami, u nepoznatom okruženju, postajete ono što ste u suštini. Tada učite o sebi, i upoznajete se sa onom stranom sebe za koju nikada ne biste saznali u svakodnevnim okolnostima.

Često zastanem i razmislim o tome kako su putovanja promenila moj život. U tim vremenima shvatam koliko su putovanja deo mene. U tinejdžerskim godinama čitao sam knjige i pitao se kako bi bilo otići na sva ta egzotična mesta.

Osećam da je cela poenta putovanja da proširite svoj horizont i da upoznate šta je oko vas. Izađite iz okvira i otvorite se drugim kulturama, tradicijama i religijama.

Prijatelji dolaze i odlaze, transport se pokvari, tehnologija nas ipak izneveri na kraju dana, bez obzira koliko loš dan bio, naučite ceniti male stvari u životu kao što su zalasci sunca, šum okeana ili nežni povetarac koji vas podseća da ste srećni što ste živi.

Za mnoge je samosvest prepreka putovanju. Nedostatak samopouzdanja može vas sprečiti da pokušate nove stvari ili da se bacite na kraj. Ipak, sam odlazak u svet jedan je od najboljih lekova za ličnu nesigurnost. Biti sam i bez pomoći tera vas da savladate lične probleme i ograničenja, podstiče vas da budete hrabri i da se bavite novim ljudima, uspostavljate veze i provodite vreme s onima koje inače nikada ne biste poznavali. Omogućava vam da steknete poverenje u sebe i u svoju sposobnost da se prilagodite novom okruženju, što doprinosi razlozima za putovanje. Putovanja vam takođe pomažu da vidite svet iz jedinstvene perspektive; svako je drugačiji i lep na svoj način. Rezervišite svoju solo avanturu i saznajte zašto je ići sami jedan od najboljih lekova za samosvesnost.